Priče sa kruzera – obe strane medalje

Pošto smo stigli oko devet ujutro, trebalo je da sačekamo malo, jer posada ulazi na brod oko podneva. Još uvek se obavljaju jutarnji brodski poslovi i smene na brodu. Pošto sam znao da gosti izlaze sve do pola jedanaest sa broda, taj period čekanja sam iskoristio da malo obiđem luku, da pronjuškam i vidim šta se gde nalazi.

Operacija iskrcavanja i ukrcavanja gostiju je bila u punom jeku. Ogroman red je bio napolju u kojem su gosti strpljivo čekali da njihovi prethodnici napuste plovilo, pa da oni polako zauzmu njihovo mesto. Prošao sam taj red i nastavio dalje ka brodu koji sam opazio kad smo dolazili autobusom. Iz daljine mi je delovao dosta čudno, starinski u odnosu na ove današnje brodove. Imao je ogromne dimnjake, delovao je kao parobrod. Najviše je ličio na Titanik. Tri velika dimnjaka su bila glavna asocijacija za takav zaključak. Ko o čemu, ja malo malo pa o Titaniku. Ali, kad se baviš ovim poslom, ti zaključci se nameću sami po sebi. Kako sam mu prišao mogao sam da se uverim da je moje mišljenje bilo prilično tačno. U luci je bio postavljen, ni manje ni više nego Queen Mary !!!

Istorijski brod dvadesetog veka, koji je jedna od glavnih turističkih atrakcija Los Anđelesa. To je bilo zaista sjajno iznenađenje. To je danas brod-hotel gde odsedaju brojni turisti iz celog sveta. Bio je operativan početkom dvadesetog veka. Posle Titanikove tragedije trebalo je da predstavlja melem na ranu koja se tom tragedijom otvorila. Bio je tad najveći i najluksuzniji brod sveta, kojim je plovila i sama Kraljica. Za vreme drugog svetskog rata je bio i u ratnim dejstvima, pa mu je na palubi postavljena vojna oprema i čitav niz različitog oružja. „Kvin Meri“ je danas najviše poznat po pričama o pojavljivanju duhova. Postoje čak i knjige koje opisuju brojna viđenja i neobjašnjive fenomene koji su se, navodno, na tom brodu dešavali, za vreme njegovog službovanja i plovljenja morem.

Bilo to sve istina ili laž, pametni Amerikanci maksimalno koriste sve te priče i pričice, kako bi u današnjem vremenu zaradili što više para. Otkriće tog broda u našoj neposrednoj blizini me je oduševilo. Jedna od velikih atrakcija se nalazi na bukvalih sto metara od mesta gde pristaje moj brod. Takvu priliku ću pod obavezno morati da iskoristim i da ga obiđem. Motao sam se tu neko vreme, obilazio koliko sam mogao i već bio spreman za povratak među posadu, kada sam krajičkom oka zapazio sitnicu koja mi je zamalo promakla. Bukvalno ispred samog Quin Mery-ija, u njegovom, da tako kažem dvorištu, nalazila se prava podmornica!? Bio sam gotovo zapanjen kako sam umalo prevideo tako nešto. Nije baš da je podmornica mala, neprimetna, ali kad vam tako nešto nije ni na kraj pameti moguće je i da je previdite. Vratio sam se nazad da bolje osmotrim. To je zaista podmornica i po  natpisima koji su napolju, zove se „Ruski škorpion“, puna ruskih i sovjetskih oznaka. Ako sam o „Kvin Meriju“ i čuo i znao nešto, o ovoj podmornici, nisam znao ništa. Još jedno iznenađenje, ali i još jedan ogroman razlog da obiđem ovo mesto čim budem mogao. Za malu šetnjicu koju sam planirao, otkrio sam zaista mnogo.