Iako mi je znanje geografije relativno dobro, nisam znao šta je Nasau, a iskreno ni gde je. Bilo je to nešto od Kariba, pa sam samim tim saznanjem bio zadovoljan. Kako smo se bližili luci, moja znatiželja je, normalno rasla. Kako i ne bi, kad sam saznao da je Nasau ni manje ni više nego glavni grad Bahama!

Da li treba opisivati moju sreću kad smo stigli tamo? Sve novo, sve fantastično, a na Bahamima sam i to u glavnom gradu! Doduše, glavni grad je malecki, nije to ni blizu nekom velegradu. Čak se može reći totalno obrnuto, mnogo je manji. Ako treba da uporedim, recimo da je najbliži nekom našem gradiću u unutrašnjosti, npr. Šapcu. Doduše, lepota Bahama je izbijala na svakom koraku.

Sam prvi utisak je takođe sjajan, jer se brod zaustavlja direktno preko puta jednog od najlepših hotela na svetu „Atlantisa“. „Atlantis“ hotel je u novije vreme poznat po svetskim prvenstvima u pokeru. Koliko sam mogao da primetim, finala se tamo igraju. Takođe, činjenica da takav hotel postoji samo na Bahamima i u Dubaiju, doprinosi njegovoj eksluzivnosti. Taj i takav hotel je bio udaljen od broda na manje od kilometar vodenim putem. Po obavljenom poslu (zaboravio sam i šta smo radili taj dan) svi smo krenuli napolje. Želja da se izađe je vodila sve nas. Fotografi su generalno imali tu i tamo slobodnog vremena. To je privilegija koju nemaju svi članovi posade na brodu. Bio sam napolju za manje od 15 minuta po obavljenom poslu. Obilazak je mogao da počne.

Glavni grad Bahama…

Želja za istraživanjem je bila ogromna. Osmeh se sam pojavljivao. Sve drugačije, sve šareno, sve tropski. Toliko različito od svega što sam do sad video u životu. Šetnja ulicama je bila sjajna, pogotovo što su prodavnice svega i svačega bile, logično, načičkane oko luke. A brodovi i turisti dolaze svakodnevno, u velikom broju. Luka Nasau je velika, ima mesta za mnogo brodova. Kad smo se mi usidrili, sa nama su bila još tri velika kruzera. Da kažemo da u proseku po brodu ima 3 hiljade gostiju, to je značilo da je u tom trenutku u grad pristiglo više od 10 hiljada turista. Vrlo veliki broj za tako mali grad.

Sam grad sa sve okolinom ima oko četvrt miliona ljudi. A i to predstavlja većinu od cele populacije Bahama, jer oni imaju 350 hiljada stanovnika komplet. Reke turista su se kretale svugde, obilazeći i kupujući sve što mogu. Iskreno ja nisam neki šoping turista. Mene to nikad nije privlačilo.

Uvek me više zanimalo samo mesto, lokalni ljudi i običaji, lokalna hrana. Sve ono što u stvari i predstavlja tu zemlju. To je verovatno uticaj emisija koje sam voleo da gledam kao mali, a zatim i kao malo veći. Sa ocem sam kao dete obožavao da gledam opstanak, a to se kasnije razvilo u ljubav prema svim emisijama koje govore o prirodi. Tako da su emisije Jovana Memedovića ili Kontiki emisije, meni uvek bile posebno zanimljive.

SANYO DIGITAL CAMERA

Kupovina majica, nakita i tako nekih stvari meni ne znači ništa. Majicu kupujem kao klasično muško. Samo ako mi treba, a i tad, na sam izbor majice „potrošim“ od 3 do 6 minuta. Njih mogu da kupim uvek i svugde. Da vidim stanovništvo i običaje kao što su na Bahamima, e to već nemam tako često priliku. Tako da smo nastavili sa obilaskom i zapažanjima… [Nastavak na linku]